Ne razresene misterije sveta

Na sfingi i zidovima jarka oko nje 1990. godne otkriveni su brojni tragovi erozije od vode. Klimatolozi smatraju da je poslednje kišno razdoblje u dolini Nila trajalo od 10000. do 5000. godina p.n.e. Na osnovu brojnih istraživanja, procenjeno je da je kip nastao između 5000. i 7000. godine p.n.e, a možda i ranije.

Mada je geografski odavno istražena, Sahara, najveća pustinja na Zemlji, još uvek čuva mnoge tajne. U svojoj klimatskoj istoriji ona je više puta menjala izgled, od zelenog pojasa do pustinje, pa je u nekim periodima bila pogodna za život ljudi. U novije vreme, zahvaljujući trudu brojnih arheologa, ispod “mora” peska, malo-malo, izranjaju fragmenti velikog mozaika koji će korenito promeniti naše znanje o istoriji ljudske civilizacije.

Jedan od tih kamenčića koji grade novi mozaik prošlosti jeste i čuvena sfinga u Gizi, na samom obodu Sahare, u neposrednoj blizini još čuvenijih velikih egipatskih piramida. Ta džinovska figura lava sa ljudskim licem u ležećem položaju, dugačka 73, a visoka 20 metara, najveći je kip koji su ikad napravile ljudske ruke. Oko nje leži pravougaoni jarak, iskopan u kamenu, koji je otvorio novo poglavlje u odgonetanju tajni ovog širom sveta poznatog kipa…

 Duboko unutar džungli Meksika i Gvatemale šireći se ka vapnenačkom grebenu poluostrva Jukatan nalaze se čuveni hramovi i palate civilizacije Maja. Dok je Evropa bila zavijena u Srednjevekovnu tamu, ovaj inovativni narod sačinio je astronomske mape neba, razvio jedini pravi i originalni sistem pisanja na američkom kontinentu, usavršio matematiku i neverovatno precizan kalendar.

Bez prednosti koje pružaju metalne alatke, bez zaprežnih životinja pa čak i bez točka, Maje su gradili velike gradove koji i danas zadivljuju svojom arhitektonskom preciznošću i raznolikošću.

Njihovo kameno nasleđe, koje je preživelo mnoge vekove, nastavlja da živi na mestima poput Palenque, Tikal, Tulum, Chichén, Copán i Uxmal, kao i među sedam miliona potomaka civilizacije Maja....